Незгодна жена – у потрази за стварном Маријом Магдаленом
Она је била сведок
Исусовог васкрса, а потом ишчезла, остављајући папама, сликарима и напокон
"Давинчијевом коду" да проповедају њену причу.
Христ је висио у агонији
на крсту, његов живот се гасио, а Марија Магдалена је била тамо, поред његове мајке
Марије и посматрала. Иако је Христово страдање било је застрашујуће, а распеће споро,
она је још ту стајала. И напокон је дошао час. "Завршено је", рече Христ
и погну главу. Његово тело је скинуто, донешено у један врт и сахрањено у камени
гроб.
Пре зоре, Марија Магдалена
је устала да би миропомазала Христово тело и пошла ка Христовом гробу. Гроб је био
празан. Господ је нестао; она је била збуњена и преплашена. Вратила се како би друге
обавестила о догађају и заједно са њима отишла опет на лице места како би се и они
сами могли уверити у тачност њених речи. Мушки ученици су долазили и одлазили, не
знајући ни сами шта да мисле. Марија, парализована, стајала је у башти, у сузама.
Тада је до ње допро
глас који је упитао: "Жено, зашто сте уплакани, кога тражите?" Она се
окрену и, мислећи да је реч о баштовану, одговори: "Господине, ако сте га однели
одавде, кажите ми где сте га оставили и ја ћу га понети са собом". Тада Христ
својим препознатљивим гласом рече"Марија". Узвикнувши "Учитељу",
она поскочи од радости и хтеде да га загрли.
"Не додируј ме",
рече Исус одмичући се од ње, "јер ја се још нисам успео до Оца; али отиђи до
моје браће и реци им да узлећем ка своме и вашем Оцу, мом и вашем Богу". Речи
које је она упутила Христовим ученицима биле су једноставне, али оне су преобразиле
свет: "Видела сам Господа."
То је прича о ускрснућу,
исказана у Јеванђељу по Јовану. Са њом почиње историја хришћанства и са њом се завршава
новозаветна историја Марије Магдалене. Петар и Павле образовали су нову цркву, Стефан
је умро мученичком смрћу, Јован је сагледавао Божанство као Крај времена. Али Марија
Магдалена – критична личност из његовог земаљског круга – нити је виђена нити је
ико ишта чуо о њој поново.
Па ипак Магдалена
– део њеног имена изведен је из њеног родног места Магдале – живи у оквиру неке
друге традиције која се описује у једном опскурном тексту из другог века.
"Јеванђеље о Марији" открива Марију као вођу Исусових следбеника у периоду
после ускрснућа. Написано око 90 година после Христове смрти, Јеванђеље о Марији
је "гностичко јеванђеље"; гностици, значајна снага у раном периоду развоја
хришћанства, више инсистирају на спасу посредством учења и само-сазнавања него на
спасу посредством једноставног веровања. Текст о којем је реч био је вековима узгубљен,
све док га није пронашао у фрагментима један колекционар у Каиру 1896. Према том
тексту, Христ је узлетео и ишчезао пошто је својим ученицима наложио да "проповедају
добре вести о царству небеском". Та опомена довела је ученике у неугодну позицију:
Христ је умро проповедајући то јеванђеље."Како да се они спасу од сличне судбине?"
Марија је, међутим,
била ведрија. "Не тугујте и не будите депресивни нити допустите да ваша срца
буду неодлучна. Јер његова милост ће бити са вама и нудити вам уточиште", говорила
је она ученицима. Исус се њој, истицала је она, појавио у визији и саопштио јој
лично знање о путу душе кроз мистична царства. Она је тврдила ученицима да ће им
помоћи да разумеју истинско учење Христово: "Оно што је скривано од вас ја
ћу вам открити."
= извор: видети више >>>>>>
