УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

понедељак, 28. септембар 2015.

ПЕТ ПЕСАМА ВЛАДЕ УРОШЕВИЋА

ПОСТОЈАЊА


Ја постојим у љусци једног кристала
који сања десет милиона година да постане птица
Постојим у дубинама једног океана
који забрањује својим рибама да излазе на површину
да не би одали тајну коју чува цео свој век
Постојим у мирису једног цвета
који онима који га миришу
прича о животу који су живели пре рођења
Али овај који пише ово нисам ја:
има превише других људи
у овим речима које пише моја рука


ГРНЧАР И ГЛИНА


Богови још нису рођени.
У блату и шевару прежива Тијамат.
Левијатан и Бехемот ричу љуто.
Подземне силе лутају ослобођене
у горњем свету. Још не постоји пут
кроз масни муљ и

ДВЕ ПЕСМЕ / Милица Краљ


СИНЏИРАЦ


срмајли мараме, седефни обоци,  од бисерја мрежа
ђузе јемерлије, мисирско повесмо—златна равнотежа

златали ђечерме, пафте перишани, ситна трепетљика
под орловим крилом коласте аздије— срментрепке слика

џамајлије ковче, шарени зубуни, сићушне окљице
по недолет пољу под облак се вију—рушпе препелице

  
УНУТРАШЊИ ЗАПИС 

Јер
Ковиље пред птичјим кљуновима се просу
Сунце згасну: унатрашке лете зебе и сове
Магла испушта  уходине  ноћне гласе
Јер
Сплетеним невенцветом не дотакнув росу
Некрштено мртво чедашце незборив зове
И вражак с рошчићима згрушану крв пасе
Јер
Пределом промилеле зелентравчице
Налегне опрезно хитра ножица јеленка
Са испуштене се снизи везиљине жице

Обноћ гредући узгредна одбегла сенка

             = извор: из периодике, Шумадијске метафоре, 2015, Младеновац, стр. 113-114.  - блок "Савремена српска поезија Црне Горе (приредио Бећир Вуковић" 


понедељак, 21. септембар 2015.

Витезови остали заувек у свесци успомена

Један од последњих боема Београда, сликар, писац и страствени риболовац Саво Јокић, преселио се у вечност. Последњи пут је имао изложбу у Рафаиловићима прошле године 
Писао је искључиво - оловком. Рукописе су после сређивали пријатељи. Можда ће неко од њих штампати Савове портрете великих боема
ОТИШАО је у легенду један од последњих боема Београда, писац и сликар по милости Божијој, а рибар по сопственој вољи. Саво Јокић, чији је снажни баритон одјекивао деценијама у култним београдским кафанама, али и конобама уз дебело море, тихо се искрао из овог намргођеног света, којем није био склон последњих година, и упутио на своју звезду.
Годину је увек делио напола. Познојесење, зимске и ранопролећне дане проводио је у Београду, преостали део године на мору. У Паштровићима, које је одавно својатао и сматрао их другим завичајем. Последњи пут је, врућег лета прошле године, говорио за "Новости", у Рафаиловићима, где је имао изложбу на - отвореном. Оригиналну, какво је било и све друго што је радио немирни алас између Дунава до мора сињега.
Изложба на отвореном, нажалост, последња. На шеталишту уз саму плажу. Јединствено представљање једног од последњих боема Београда, сликара, писца и рибара Сава Јокића. Оригинално, као и све што је чинио времешни алас који је волео људе.
- Галерије у ово време, када сваки слободни тренутак човек треба да проводи вани, убијају. Тесне су и помало загушљиве, до њих треба доћи, и то обично чине само ретки заљубљеници у сликарство. Овде су моји радови пред очима најширег аудиторијума, сви их опажају, куде и хвале. Неки застају дуже и разгледају, питају за цену, неки се онако у пролазу "упознају" с оним што сам радио - записали смо тада Јокићеве речи.
А на сликама су били стари градови који су срасли уз плаветнило морско, али и древни манастири. "Паштровски пегаз", "Борба јараца", "Звоно", "Бајо Пивљанин брани језеро", само су неке од слика које је последњи пут излагао.
ПРОШЛОСТ
Писао је искључиво - оловком. Рукописе су после сређивали пријатељи. Можда ће неко од њих штампати Савове портрете великих боема.
- Свака част компјутерима, дигиталним камерама, мобилним чудима, и проналазачима... Све то помаже младима, а мени и те како одмаже. Руши ми интиму, моју љубав према стиху, реченици, боји и платну... - рекао је у последњем разговору, за "Новости", Саво Јокић.


Витезови остали заувек у свесци успомена | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 14. септембар 2015.

Миломир Краговић: Треш и доњи веш



НЕКО је већ уздахнуо: како су хендикепирани данашњи двадесетогодишњаци јер не знају ко је Арсен Дедић и не слушају његову ванвременску музику. Ко да слуша шансоњера у време буке и беса. На сцени су фолкери са глупим текстовима и азијатском музиком.
Из наших живота одлазе, све брже, ретке ренесансне личности. Људи енциклопедије. Данас, нажалост, нису на цени тихи аутентични ствараоци, јер су јавност окупирали они бахати, без биографија, фалсификатори, имитатори, они који свакодневно дрече у узаврелој политичкој арени.
Када је Оља Бећковић недавно искрено рекла да књиге са треш садржајем не би требало продавати у књижарама поред српских класика - потпуно се слажем - скочили су и прозвани и они други који добро пливају у овом живом блату сурове свакодневице.
Јер - ружно је лепо, истина је лаж, ненормално је нормално, празно је пуно, ноћ је дан, поштени су будале, писмени су неписмени, успешни су они који су у ријалити програмима, а добре девојке показују своје набилдоване гузе, јер је то диплома за један звездан живот.
Најбољи хирурзи су у тесним и претрпаним операционим салама. Немају времена да трче по телевизијским емисијама.
Талентовани писци се муче с речима. Пишу споро и сумњичаво. Ни њих нема у оваквој јавности.
Професори држе часове, архитекте смишљају нове пројекте, сликари сликају, спортисти вежбају, истраживачи истражују, рудари копају, сточари музу краве, пензионери јуре снижења по самопослугама.
Ко нам то соли памет од јутра до сутра?
Највише политичари, од месне заједнице до самог врха, и таблоидни мешетари који нуде прљаве гаће само да освану у тиражном "жутаћу" или у гледаној телевизијској емисији.
Фамозни рејтинзи, и политички и маркетиншки, хране се скандалима и помијама!
Деценијама смо у ванредном стању. Као да је сваки дан последњи. А можда и јесте.




Миломир Краговић: Треш и доњи веш | Култура | Novosti.rs

среда, 02. септембар 2015.

Крупан недостатак "демократије на српски начин", је недовољна уставна регулатива са зако- нским рупама као кратерима на Марсу

Избеглице из Хрватске нуде мигрантима своју имовину

Кућа Дмитровићевих у Глини (Из породичносг албума Дмитровића)
Вршац – Посматрајући свакодневну реку избеглица, сетио сам се „Олује” и колоне прогоњених у којој сам био и ја. То ме је подстакло да овим невољницима јавно понудим своју имовину – две куће и два хектара ораница, на бесплатно коришћење у трајању од најмање пет година. Толико ми преостаје до пензије, када планирам да се вратим у родни крај, у коме нисам био од 1995. године. О овоме сам обавестио и „Веритас”, али планирам да се обратим и међународним хуманитарним организацијама. Штета је да људи пате, а имовина пропада.
Ово су речи дипломираног економисте Владимира Дмитровића, Вршчанина од 1995. године, коме је од више земљака, чија је имовина у Хрватској такође незаштићена, стигло уверавање да ће слично учинити са својим кућама и њивама. Дмитровићеве куће су званично процењене на 55.000 евра, а усељавање избеглица са Блиског и Средњег истока представљало би вишеструку корист.
ПИШЕ Јовица Даниловић

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

slavko l. | 02/09/2015 08:38
Pa ne dolaze izbeglice da kopaju njive i čuvaju ovce tamo negde u Nigdegori! Oni idu za Nemačku da se uhlebe na socialni pomoči od 560 EURA mesečno po osobi uz dečje doklade, davanja za velike familije i letne vanredne pomoči. Uz to ide i besplatan socialan stan, besplatan doktor i besplatan vrtič za decu. Možda i neki polovni Audi. A šta vi nudite? Motiku?
Милан В. Старман | 02/09/2015 09:03
Поред духовитости, овај потез може имати лош завршетак. Крупан недоста-
так "демократије на српски начин", је недовољна уставна регулатива са зако-
нским рупама као кратерима на Марсу. Или народски речено наши уставотво-
рци су направили Устав по принципу: "Мож да бидне ал не мора да значи" па
тако неко, или неке афежејке, црне удовице или феминистичке фурије, блис-
ке медијима, су већ понудиле неке парцеле у недовољно насељеним крајеви-
ма Србије што би у нормалном законодавству биле крупна повреда устава јер
по повељи УН, земља* је својина народа који на њој живи што би тербало да
значи да постоји уставна заштита од изгона или противправног одузимања зе-
мље по било којој основи. На жалост, сведоци смо да чак и Нар. скупштини
долази до повреде устава од стр. неких партиских лидера који се отворено ну-
де интересима страног фактора-без последица...!?
неко ко је изван странака | 02/09/2015 09:04
Славкец,нудимо оно што је наше коме ми хоћемо....То су тековине демокрације,не?

уторак, 01. септембар 2015.

Северин отворено оптужује САД за неприхватљиво „туторство” над Румунијом, за америчко учешће у уништавању румунске политичке и друге елите

ФБИ у седишту румунског ДНА, који сакупља стратешке податке

Бивши румунски шеф дипломатије Адриjан Северин оштро критикује америчко учешће у уништењу румунске политичке елите
Адријан Северин
Од нашег дописника
Букурешт  Већ три недеље интернетом овде кружи једно запаљиво штиво, које, као неку кугу, заобилазе не само политичари већ и сви важнији медији, са читавом армијом својих коментатора и аналитичара. Ради се о отвореном писму које је америчком амбасадору у Букурешту упутио познати румунски политичар Адриjан Северин, човек са солидном каријером. Северин је, наиме, министар иностраних послова, потпредседник владе, председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а и члан румунског и европског парламента. Поврх свега, сматра за једног од твораца стратешког партнерства између Румуније и САД.
У свом писму, сасвим неуобичајеном за румунске прилике, Северин отворено оптужује САД за неприхватљиво „туторство” над Румунијом, за америчко учешће у уништавању румунске политичке и друге елите.
Да би се то писмо разумело на прави начин, неопходно је најпре објаснити једну румунску друштвену стварност.
Румунија је скроз огрезла у корупцији. Дошло се до сазнања да је то рак-рана друштва, његов непријатељ број један. Зато је основано специјално правно тело за њено сузбијање. Главна улога поверена је Управи за борбу против корупције (ДНА). Она је почела да ради пуном паром. На робију су већ отерани један премијер, десетак министара, више десетина посланика и сенатора, мноштво председника општина и окружних већа. Око 5.000 досијеа још чека на ред. Зато су овамо стизале честитке из Брисла, а нарочито Вашингтона.
Све би било лепо и красно да је ДНА био политички неутралан. Нажалост, непобитно је установљено да су четири петине осуђених биле из противничког, левичарског или опозиционог табора и да су изречене пресуде биле оштро политички интониране. Око тог питања се већ дуже време води жустро политичко прегањање. Дакле, у тој ситуацији појављује се „отворено писмо америчком амбасадору”. У њему, без длаке на језику, Северин пише:
„Нема сумње да је домен правосуђа један од домена у којем је румунско-америчка сарадња добродошла. Али, сарадња је једно, а туторство је нешто друго. Нажалост, овде је реч о туторству, као и о коришћењу једног арбитрарног и селективног правосуђа у (гео)политичке сврхе.”
Реч је о томе да „чак у седишту ДНА – установе која је завела систем за сакупљање података стратешких вредности – ради биро америчког ФБИ”. „То тотално одсуство провидности карактерише односе између тог бироа и ДНА... Постоје многе информације да се кривично гоњење лица, која припадају свакојакој румунској елити (поготову политичкој) за дела почињена само у Румунији, имајући везу само са националном својином и која не крше америчко законодавство, али евентуално сметају америчкој геополитици, врши под надзором и упутствима представника САД.”
Пошиљалац писма наглашава да Румуни на то гледају као на „америчко мешање” које води „уништењу домаћег капитала, компромитовању националне елите и блокирању државне администрације”.
Адријан Северин тражи од америчког амбасадора да „представници ФБИ напусте седиште ДНА и да се преселе у лепу зграду амбасаде САД, тамо где им је у ствари  и место”.
Аутор отвореног писма скреће пажњу америчког амбасадора на још једну „озбиљну појаву”. У последње време знатан број тужилаца ДНА брзопотезно добија америчко држављанство. Законом је дозвољено двојно држављанство. „Ако је то тако”, пише Северин, „онда значи да кривично гоњење румунских држављана остварују амерички држављани. Ситуација постаје посебно опасна онда када се кривично гоњење тиче румунских политичких лидера.”
Корупција у Румунији је стална брига америчког врха. Нема тог високог америчког званичника који посети Румунију, а да на првом месту не подвуче потребу „неуморне борбе” против корупционаша. У том смислу, амбасада САД у Букурешту често додељује похвалнице онима који агилно раде у ДНА. Једно такво одличје је са великом помпом уручено шефици ДНА Лаури Кодруци Кевеши.
У једном од ретких коментара на спољнополитичке теме (овде се на Русију може бацати дрвље и камење, Немачкој и Француској се може понешто замерити, али када је реч о спољној политици Вашингтона – говори се и пише све само најбоље) из пера публицисте Богдана Тиберија Јакоба наводи се чињеница да Румуни с муком стичу америчко држављанство. Даје се пример чувене гимнастичарке Нађе Команечи, која је на америчко држављанство, и поред све своје славе, чекала пуних једанаест година.
Давање америчког држављанства румунским тужиоцима тумачи се на разне начине. Најчешће се претпоставља да Американци  хоће да за сваки случај подстакну своје пулене и осигурају им безбедно повлачење.
Око отвореног писма Северина, који је у последње време и сам постао премет пажње ДНА – због наводног прања новца – створена је завера ћутања. Не оглашава се ни америчка амбасада, нити један од водећих румунских политичара. „Ова ћутња је више него сумњива”, закључује већ цитирани румунски публициста.
Милан Петровић објављено: 01.09.2015. у Политици

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

ogrezli u korupciju | 01/09/2015 15:15
Sve isto kao kod nas, samo još više jer je Rumunija mnogo veća od Srbije. Iz nekog razloga takve USA bira za strateške partnere. Lako ih kontrolišeš. Za vrlo malo para rade neviđene stvari.
Sasa Trajkovic | 01/09/2015 15:20
Postovani,
lep tekst koji oslikava americku fascinaciju sobom i stavom da su oni poslednja instanca u svakom medjunarodnom pitanju, glavni arbitar a ne cesto i dzelat iako za to formalno koristi NVO pod futuristickim nazivom Nato
Svaka cast na hrabrosti da se javno kaze ono o cemu se vec dugo zna ali cuti, ne sumnjam da ce cena ovakve drskosti-slobode da se kaze nesto sto je istina biti velika a odjek u svetu mali ili nikakav, ALI TO JE SVET PO MERI AMERIKE.