УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

субота, 24. јануар 2015.

НЕНАПИСАНЕ, НАЈБОЉЕ КЊИГЕ / Мирослав Тодоровић



        Мирослав Тодоровић

                    ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ



***
И кад човека онеми његов јад,
Мени Бог даде да искажем што патим.
Гете

***
"Научио сам да човек има право да гледа другог одозго једино кад треба да му помогне да се усправи…" Maркес


30. мај 2014.
Oблачно над сивим пејзажом Ниша. Редигујем приказ збирке ЗРНО, Р. Павловића
У „Књижевним новинама“, април  - мај 2014, запис Р. П. Нога.

Плач и на рекламе
     
 Раичковићева реална резигнација. Не нада се ничем добром. Каже да смо потопљении у неподношљиву планетарну самоћу. У којој смо, кроз историју, уосталом, увек  и били. Само смо и свет и себе убеђивали да нисмо. Ово мало што нас је кроз дуговековну самоћу претекло, на овом несигурном и суженом острву, ако и не буде тотално покорено, биће остављено као у кавом лепрозоријуму, да се од сиромаштва разгуба и у трибалистичком дивљаштву истреби.
 Раичковић се, након дуге паузе, осмехну, онако детињски нарцисоидно; за кога сам пиао четири килограма  и осам стотина грама тешка Сабрана дела кад их неће имати ко читати. Боље да смо јели, љубили и пили...
Што сам старији, кажем, све сам на сузу лакши. – Немој о томе. Ја плачем и на рекламе, каже Раичковић.


31. мај 2014.
Са Симоновићем у Галији. Разменили књиге, Унус мундус. Он мени „Сидраду“ са мојим поговором.

1. јун 2014.
Свратио код Недељка. Договорилис се да у књигу „Малине...“ убацим шта имам. Варијанта са коментарима. Током лета ћу то радити.  Спарно, осећам се уморно.  Јавља се М.  М. каже да јој се њен приказ о мојим хаикуима све више допада.
„Господине Тодоровићу, често се враћам овом мом приказу. Баш ми се допада како сам написала (прави сам нарцис)  али то не би било могуће  да ви нисте написали одличне хаику песме... Поздрав М. М.

***
     Код Кинеза у центру, некдашњој фабрици, мотрим флаше  произведене у Кини. На флашама слике: Успомене из Србије...
     Да ли ће Кинези почети да насељавају наша напуштена села, обрађују земљу? Кинези или други народи. У књизи „Непреболи“ З. Момчиловић пише : „... Како да не псујем, ја садим ово воће  и од Рајковог рога  правим рај , али овде неће живети мој син и моји потомци. Овде ће доћи да живи друга раса, црњи од цигана…“
И доћи ће, јер нашим потомцима је сан да оду у бели свет.
      Негде сам прочитао како су „Кинези из Пећи, Истока и Дренице закупили целу јужну падину Мокре горе, да би обновили шуме и гајили проређену дивљач...”
      Код Лесковца већ производе рано поврће... Дакле, почело је...


***
7. јун 2014.
Небо је слика са тамним мрљама облака. Плевим траву. Буја, све осваја. Не прихвата усеве, дави их. Усеви навикли на људску руку очекују помоћ. У Ариљу купујем свич. 100 гр. 2300дин. Скупо! Продавац вели да не дају да ми правимо. Ово је средство против трулежи. Мислим, ако трули на стабљици џаба је и прскати. Продају нам своју хемију а после веле како у малинама има тешких метала.  Хемија све осваја, све је у власти хемије. Одређују чиме ћемо шта штитити, помажу да уништимо и ово шта нам је преостало.
Са радија вест како у Нишу почиње с радом Народна кухиња.
Читам есеј „Против поезије“. Адам Загајевски
Хоће ли поезија преболети посмодернистичку диверзију која ју је оставила без читаоца?