Од дописника изван Србије

Овде ћемо доносити (убудуће) прилоге од дописника  изван Србије, са свих тачака на кугли земаљској. Молимо да нам у пропратном писму напишете и пар речи о себи и месту у коме живите. Прилоге (текстове и фотографије - највише 4 фотографије) шаљите у атачменту.

..
..

ДРВЕЋЕ КАО ОПСЕСИЈА ИЛИ ЉУБАВ ПРЕМА БРЕЗАМА

(одломак из писма)

...Када смо имали највећих проблема…. Једно вече сам ишла ка реци и видела сва та стабла која су расла уз реку.....наслонила сам се да бих могла лакше размишљати на једно стабло и осетила како се нешто дубоко из унутрашњости стабла...чује. Прислонила  сам моје уво на то стабло...и опет се чуо тај чудотворан звук....увек кад сам се приближила.Имала сам осећај да хоће нешто да ми каже....загрлила сам га и приљубила за утеху моје лице на то дрво ... и опет тај дубоки звук.... као срце када куца......само јаче и гласније...

Моје мрачне мисли су прошле...Добила сам ту неку снагу, неописиво....Од тога доживљаја се мој живот променио.....толико да сам остала после тога у другом стању а ми нисмо могли имати деце око 10 година....Родио се син а онда ћерка.......Од тада имам неку дубоку унутарњу везу са дрвећем, волим их, волим шуме....од увек....то је био почетак мога пријатељства са тим дивним бићима дрвећа.....шума.....Једно дрвено стабло је толико чисто у своме бићу, толико достојанствено у своме расту на горе...увек горе што више то ближе савршености...универсуму, сунцу...звездама и планетама.....то ближе Богу!!! 

Само најчистије мисли и осећаји су моји према стаблу сваког дрвета ... али ми је бреза веома лепа, мека, њени мали разиграни у ветру листићи....као хиљаде златних птица или звездица..... трепере у ветру, купају се у сунчевом зраку....то је музика, игра, илузија, чежња....за мене један свет у световима...!....

                                                                                                      Бранка ВрС  (Шведска)

ЛеЗ 0008259