Испод белог креча таванице свечане сале панчевачког Народног музеја после седам деценија указали су се цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели…
Свечана сала Народног музеја, сада најлепши простор Панчева (Фото: Народни музеј Панчево)
Панчево – Протеклих неколико месеци рестауриранa je свечанa салa Народног музеја Панчева, у којој су таваница и зидови били прекривени белим кречом у три слоја и још премазани бронзаним намазом масне фарбе! После седамдесетак година оживело је сликарство високе зоне сале и зидови осликани током изградње зграде Магистрата пре 177 година –далеке 1838. године. Указали су се у фрагментима цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели… позлата на капителима.
У Музеју кажу да се дуго нагађало да испод белог креча постоји сликана орнаментика, а онда су пре десетак година све сумње развејане, потврдом стручњака републичког Завода за заштиту споменика културе. Урађена су сондажна снимања и установљено да се, испод четири слоја креча, ипак налазе сликане декорације. Средином прошлог века, очито није се превише марило, штавише богато осликана таваница и украсно-декоративна пластика засметала је неком током израде сталне поставке Музеја и процвата соц- реалистичког поимања уметности и лепоте. Слична ствар, сазнајемо, али у мањем обиму,десила се и 2012. године, када су, за потребе снимања једног филма, прекречени стубови у сали и тиме додатно оштећени.
Током припрема за рестаураторко-конзерваторске радове, Музеј је податке затражио и од Историјског архива у Бечу знајући да се сва документација о зградама зиданим до 1870. године, из доба Аустроугарске владавине овим просторима, налази у аустријској престоници. Даље су упућени на архиве Земаљске команде у Темишвару и одговор још увек чекају.
Реконструкција и конзервација трајале су три месеца, од јутра до мрака. Петоро сликара рестауратора скидали су наслаге креча, да би најзад изникао део по део сликане декорације које, када гледате одоздо, стварају утисак гипсаног рељефа необичне лепоте. У ходу је све што је било нестабилно и оштећено фиксирано, попуњена су оштећења, а потом и реконструисани осликани делови. У једном тренутку указале су се и сигнатуре аутора, око чијих идентитета такође има недоумица.
Рестаурисани детаљ (Фото: Народни музеј Панчево)
„Ту је најпре потпис Јулијуса Зајдла, за којег смо сазнали из документације ондашњег Магистрата Новог Сада да је био сликар. Још једна дилема продубљена је када је испод креча изникло име немачког сликара Вилхелма истог презимена, чије име се, пак,помиње у књизи рођених Миноритског манастира у Панчеву, а потом и име Франца Урла,аутора гипсарских радова, за којег смо претрагом докумената у Историјском архиву Панчева, дошли до податка да је био пештански вајар”, каже историчар уметности Димитрије Јованов, кустос Музеја.
И на крају остаје неверица и упитаност – коме је и зашто засметала украшена свечана сала? Неки времешнији Панчевци,са којима смо разговарали, тврде да је прекречена још тридесетих година прошлог века, али нико није желео да лицитира именима налогодавца. Из тих сећања још сазнајемо да је сала годинама служила и за венчања, јер је данашњи Музеј у згради некадашње Градске куће.
Како је текла „реанимација” свечане сале Народног музеја у Панчеву забележено је у документарном филму „Откривање”, сценаристе и редитеља Владимира Кајловица, приказаном током овог, првог представљања јавности, али посао још није сасвим завршен.
„Ми смо аплицирали на конкурсу НИС-а „Заједници заједно” и добили 800 хиљада динара за завршетак радова, који подразумевају мраморизацију већег дела свих површина и кречење неких мањих делова, завршетак занатских радова и сређивање паркета. Та средства ће омогућити да,у току јесени, свечана сала буде дефинитивно готова”, каже за „Политику”, Светлана Месицки, директорка Народног музеја у Панчеву.
Обнову свечане сале финансирали су и Министарство културе и Град Панчево са укупно око 2,8 милиона динара. Тако је Панчево добило свој најрепрезентативнији простор који ће убудуће бити, на првом месту галеријски, али и локација већих културних дешавања у граду.
Nisam sigurna ali nas ima malo zainteresovanih po ovakvim pojavama pa mi je žao što nema nikog da se javi ko je bliže upoznat sa celom pričom. Lično mi je žao kada čujem da su ovako velike i lepe stvari prekrečene i da je to trajalo godinama ali se ipak nadam da ima nas koji cenimo tu lepotu originala. U godinama sam i ne mogu da se krećem ali bih volela da ovo vidim.I uopšte ne moramo da budemo Pančevci da bismo cenili vrednosti!
Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише....
Нема коментара:
Постави коментар